ponedeljak, 19. septembar. 2011. 02:09

organska poljoprivredaČetvorogodišnji projekat finansiran od EU pokazuje da ekološki (organski) uzgajano voće i povrće sadrži do 40% više antioksidanasa i veće količine minerala poput gvožđa i cinka, da konzumiranje ovog voća i povrća povećava unos nutrijenata i potrošačima koji ne uspeju da ostvare preporučeni dnevni unos voća i povrća od pola kilograma, smatra kordinator projekta Karlo Leifert. Pokazalo se da ekološki proizvedeno mleko ima i do 90% više antioksidanasa.

Da podsetimo – organska poljoprivreda je način proizvodnje. Zemlja na kojoj se gaji organska hrana mora da bude ili netretirana hemijskim preparatima, ili pak da je prošla kroz period “odmaranja” od 1-3 godine. Ne samo to, parcela na kojoj se gaji organska hrana mora da bude jasno odvojena od parcela na kojima se kulture gaje klasičnim postupkom. Da bi se za određenu parcelu dobio sertifikat, prvo mora da bude odvojena od mogućih izvora zagađenja (fabrike i slično), a voda koja se koristi za navodnjavanje takođe mora da bude ekološki ispravna. Tada se rade prethodne analize koje će pokazati da nema teških metala, kao ni ostataka pesticida. Tek tada može da počne organska proizvodnja. To, međutim, ne znači da je sve zauvek završeno. Nužne su kontrole svake godine koje će dokazati da se koriste isključivo propisana sredstva za zaštitu, a ona su na biolškoj i mehaničkoj osnovi, kao i samo organska- stajska, odnosno prerađena stajska đubriva. Bilo koji herbicidi i pesticidi su najstrože zabranjeni. Važno je napomenuti i da su isključene genetski modifi kovane kulture.

Šta, međutim dalje, kada je kultura spremna za preradu?

Ponovo je sve pod kontrolom. Nisu dozvoljeni štetni aditivi (postoje dozvoljeni) kao ni konzervansi (hemijski). Koriste se prirodni, recimo bosiljak. I kao što parcela mora da bude odvojena od parcela na kojima se klasično gaji, i ovde linija proizvodnje mora da je odvojena od linije na kojoj se prerađuju klasično gajeni proizvodi. Jer, pretpostavka je da konvencionalni proizvodi mogu da kontaminiraju organske. I pakovanje je propisano. Ambalaža je staklena, nema plastike, mada je izuzetno dozvoljena ona bez jedinjenja hlora. Transport takođe – ovi proizviodi moraju da budu jasno označeni i odvojeni od konvencionalnih.

E sada, kada je reč o hrani životinjskog porekla, to znači da je hrana odgajena na organski način i da nikakvi koncentrati u ishrani nisu dozvoljeni. Sve to mora da znači da je organski proizvedena hrana znatno zdravstveno bezbednija i skuplja od koncvencionalne. Za pšenicu je to (prema nekim autorima), od 52 odsto u Norvškoj, pa do 123 odsto u Španiji, za krompir od 36 odsto u Danskoj, do preko 500 procenata u Austriji i Velikoj Britaniji. Prosečne cene za stočarske proizvode su uglavnom niže i prema istom izvoru kreću se za mleko- od 8 odsto u Švajcarskoj do 36 odsto u Danskoj; za goveđe mesood 10 odsto u Norvškoj do čak 110 odsto u Italiji; za svinjsko meso- od 30 u Švajcarskoj do 78 odsto u Austriji; za jaja- od 30 Švajcarskoj i Velikoj Britaniji, do 182 odsto u Holandiji.

Organska poljoprivreda je istovremeno krajnje “dobronamerna” prema čovekovom zdravlju i životnoj sredini. Ako uzmemo u obzir taj ekološki aspekt, odnosno cenu saniranja posledica intenzivne poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu, kao i “sanacije” našeg zdravlja, zbog konzumiranja hemijski tretirane hrane, onda nam je sasvim jasno da je ovaj način prerade blagorodan, a njena tržišna cena u stvari veoma povoljna.

Da se na trenutak podsetimo da smo srećna zemlja što nismo dozvolili sadnju genetski modifi kovanih kultura. U svetu je trenutno svega tri odsto zemljišta rezervisano za organsku proizvodnju, kod nas tri promila. Tendencija rasta u svetu je 25 odsto svake godine, ali u skorijoj budućnosti (najmanje tri godine) ne postoji mogućnost značajnijeg povećavanja parcela. Kod nas bi, prema nekim izvorima, čak 80 odsto poljoprivrednog zemljišta moglo da bude sertifikovano. Bez odmaranja od tri godine trenutno bi bilo moguće čak 20 odsto zemljišta zasejati organskim kulturama.

Kako do obuke?

Predavanja i edukacije postaju sve češći, ali još uvek nije dovoljno podrška i smernica ovoj održivoj i perspektivnoj oblasti poljoprivredne proizvodnje. Obaveštenja o edukaciji mogu se dobiti u zgradama opštinskih uprava, u na žalost ne tačno predodređenim kancelarijama (što i dalje govori o našoj ne sposobnosti da se pripremimo za buduće vrlo jasne prioritete ). Na jednom od predavanja u novembru 2007. godine, u Kulturnom centru Zrenjanina, od magistra Borislava Vulića se moglo čuti, nekoliko interesantnih informacija, kao na primer ona da u svetu danas najveći profi t donose: turizam, informatika i organska poljoprivreda. Takođe se mogla čuti informacija da je pod organskom poljoprivredom 31 000 000 ha od ukupnih svetskih poljoprivrednih površina a godišnji rast proizvodnje 17 – 20 %. Nadalje, prihod od organske poljoprivrede u SAD je 1994. godine bio 4 000 000 000 $ a 2003.godine 13 000 000 000 $.

Osim seminara i edukacija ovakvoga tipa, postoje i edukativni kursevi na kojima se zainteresovani poljoprivredni proizvođači informišu i uče praktičnom organskom uzgoju. Najčešće takve edukacije organizuju sama udruženja organskih proizvođača. U zavisnosti od stepena zalaganja stručnog osoblja i finansijskih mogućnosti udruženja varira i kvalitet predavanja odnosno obuke.

Kako do sertifikata “Organski proizvod“?

U razgovoru sa Jelenom Đurić iz kompanije “Suolo e Salute Serbian“, akreditovane od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije kao kontrolno i sertifikaciono telo za prehrambene proizvode i ekološke sisteme, saznajemo da, da bi poljoprivredni proizvođač započeo organsku proizvodnju treba da podnese prijavu za uključivanje u istu, koja sadrži:

-ime, naziv i adresu proizvođača

-lokaciju proizvodnje, odnosno sakupljanja organskih proizvoda

-lokaciju prerade proizvoda organske poljoprivrede

-mesto čuvanja organskih proizvoda

-prednosti i specifi čnosti proizvoda, značajne za izdavanje sertifi kata

-informaciju da li su proizvodi iz organske poljoprivrede ranije dobili sertifikat i od koje institucije.

Utvrđivanje da je proizvod dobijen metodom organske poljoprivredne proizvodnje vrši ovlašćena sertifikaciona kuća. Na organska proizvodnjaosnovu prijave, kontrolor za organsku poljoprivredu izlazi na teren, proverava podatke iz prijave i utvrđuje ispunjenost uslova za organsku poljoprivredu. Prilikom inspekcije, kontrolor procenjuje koje proizvodne jedinice su prihvatljive za organsku proizvodnju, a koje moraju da prođu period konverzije. Za parcele koje su u konverziji, proizvođač je dužan da vodi evidenciju o načinu korišćenja, sa podacima o redosledu primenjenih operacija, đubrenju, obradi, zaštiti, navodnjavanju i svim primenjenim operacijama. Na osnovu izveštaja kontrolora nadležno sertifi kaciono telo izdaje sertifikat za organski proizveden proizvod. Radi kontrole održavanja nivoa kvaliteta nakon izdavanja sertifikata, i u periodu konverzije, kontrolor vrši najavljene i nenajavljene inspekcije.

Bilo koji posao direktno povezan sa proizvodnjom hrane može biti sertifi ciran, uključujući snabdevače semenom, farmere, proizvođače prehrambenih proizvoda, trgovce na malo i restorane. Da bi proizvod bio sertifi kovan mora da ispunjava zahteve koji su propisani Zakonom. Danas važeći Zakon za organsku poljoprivredu je iz 2006. koji je objavljen u “Službenom glasniku Republike Srbije,br. 62/06”. Ovim zakonom se uređuje proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama organske proizvodnje, kao i prerada, skladištenje, transport, obeležavanje, deklarisanje i promet ovih proizvoda, njihova sertifikacija i njihova resertifi kacija, a sertifikovani organski proizvod se obeležava oznakom “Organski proizvod”, kodom ovlašćene organizacije i nacionalnim znakom.

 

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari (1)

 

  1. [...] je u pitanju organska poljoprivreda često se misli o neminovnosti velikih ulaganja. Takođe se sa nevericom prima mogućnost [...]