петак, 16. септембар. 2011. 22:09

Osnovni element svih živih organizama je voda, pa tako i kunića. Telo odrasle životinje u proseku sadrži oko 60% vode, od čega koža i unutrašnji organi 50-80, a krv 80 posto. Voda je nužna za odvijanje niza procesa u organizmu, u prvom redu varenja, zatim zamene materije (metabolizma) i regulacije telesne temperature. Svakodnevno se gubi mokraćom, izmetom, znojenjem i disanjem. Organizam sam reguliše količinu vode i nastoji da je zadrži na određenom nivou. Nedostatak vode ispoljava se u smanjem uzimanju hrane, rastu i produktivnosti, smanjenoj otpornosti organizma, a gubitak dovodi do smrti.

Kunići kao i ostale životinje i čovek lakše podnose nedostatak hrane nego vode. Kunići mogu preživeti i ako izgube svu telesnu masnoću i polovinu telesnih belančevina. Sa druge strane, gubitak 10 % vode u organizmu izaziva teške zdravstvene tegobe, a 20 procentni gubitak zgrušavanje krvi i sigurnu smrt. Očigledno je dakle kako razmišljanja ili stavovi pojedinih uzgajivača da kunićima nije potrebno ponuditi vodu za piće, posebno ako ih hranimo zelenom hranom, nisutačnai ugrožavaju zdravlje pa čak i život životinja. 2,5 dl vode dnevno po kuniću

Potrebe za vodom razlikuju se zavisno od uzrasta i načina iskorišćavanja kunića, vrste ponuđene hrane i spoljašnje temperature. Smatra se da je odrastao srednje veliki kunić u proseku dnevno treba da popije dva i po decilitra vode. Ako je reč o mladuncima, potrebne količine vode su znatno veće nego kod starijih. Nedostatak vode duže vremena kod mladih kunića usporava rast. Ženkama prilikom koćenja na raspolaganju treba da budu veće količine sveže, pitke vode. Zbog gubitka većih količina krvi one jako ožedne, a ako nemaju dovoljno vode posežu za svojim mladuncima, što se smatra jednim od uzroka kanibalizma kod kunića. Takođe, povećane potrebe za vodom imaju i ženke koje doje mladunčad. Potrebna količina vode zavisi od mlečnosti, broja mladunaca i spoljašnje temperature.

Potreba kunića za vodom zavisi i od vrste hrane kojom ih hranimo.Popravilu su potrebe kunića za vodom tri puta veće od potreba za suvom materijom. Količina vode potrebna kunićima kada ih hranimo zelenom hranom i vodenastim krmivima ynatno je manja u odnosu na ishranu suvom i koncentrovanom hranom. Ipak, ne smemo zaboraviti da ne postoji hrana koja u potpunosti može zameniti vodu. Ako je kunićima ponuđena hrana bogata vlaknima, belančevinama i mineralnim materijama potrebe za vodom znatno su veće. Naime, razgradnjom belančevina nastaje urea koja se kao otpadna materija izlučuje mokraćom. Za njenu razgradnju i izlučivanje potrebne su veće količine vode. U suprotnom, posledice su štetne za organizam.

Svakodnevna kontrola pojilica

Temperature vazduha, takođe utiču na potrebu kunića za vodom. U letnjem periodu kunići traže veće količine vode. Razlog je taj što su tokom letnjih vrućina veći gubici vode zbog hlađenja organizma isparavanjem, posebno ako životinje držimo na suncu. Zimi kunići više ožedne ako ih držimo u zatvorenim prostorijama sa grejanim, suvim vazduhom. Sa druge strane, ako ih držimo u nezagrejanim prostorijama moramo svakodnevno da proveravamo pojilice da se zbog niskih temperatura ne smrzne voda u njima.

Voda koju nudimo kunićima mora biti sveža i higijenski besprekorna. Temperatura bi približno trebala da odgovara onoj u prostoriji, a ne bi smela da bude niža od 8˚C. Voda ne sme da bude pretopla, jer je u tom slučaju kunići nerado piju. Ako kunić oseća veliku žeđ nemiran je, liže rešetke i odbija suvu hranu. Kada im vodu nudimo retko, kunići će je piti pohlepno i u velikim količinama, što može izazvati različite, uglavnom probavne tegobe.

Pojilice za kuniće moraju pre upotrebe da se očiste i dezinfikuju. Dok su u upotrebi, treba redovno da se pregledaju i čiste. Delimo ih na otvorene i zatvorene. U otvorenim pojilicama stalno stoji određena količina vode, koja se na taj način može vrlo lako isprljati i postati neprikladna za piće. Mnogo su bolje zatvorene pojilice u koje voda dospeva samo dok kunić pije. Tu je mnogo manja mogućnost kontaminacije i zamućenja vode. Razlikujemo boce i nipl pojilice. Moramo redovno da ih čistimo da se ne bi stvorio sluzavi talog algi, i da se ne bi razvijali mikroorganizmi. Bolje su tamnije boce i crna creva u kojima se alge sporije razvijaju. Kada čistimo dezinficijensima potrebno je da se dobro isperu da ne ostanu u vodi koju dajemo kunićima.