nedelja, 6. novembar. 2011. 21:11

Uzroci oboljenjamikotoksini

Među najčešće plesni koje proizvode mikotoksine spadaju: Aspergillus flavus, Penicillium cyclopium, Penicillium islandicum i Penicillium  palitans.

Jedan od najviše izučavanih iz ove grupe mikotoksina je aflatoksin, vezan u najvećoj meri za kikiriki (arašid), različite vrste silaža, zrno kukuruza  i većine drugih žitarica, sena i različite trave. Plesan može proizvoditi toksična jedinjenja na svakom hranivu ili hranljivom supstratu (čak i sintetičkom), na kojem može rasti. Aflatoksin predstavlja jednu grupu mikotoksina, međusobno sličnih po hemijskoj građi. Najvažniji među ovima su aflatoksin B1,  aflatoksin B , aflatoksin G1  i aflatoksin G2 . Od svih ovih, aflatoksin B1 obično se sreće u najvećim količinama i predstavlja  najtoksičniju formu aflatoksina.

Mada aflatoksin predstavlja najveći problem u ishrani domaćih životinja, ovo ipak nije jedini mikotoksin o kome treba voditi računa. Među ovima od posebnog su značaja ohratoksin  i T2  (trihoteceni).

Vrste životinja koje obolevaju

Mikotoksini napadaju goveda, piliće, pačiće, ćurke, koze, konje, ovce, svinje, ćurke i ljude. U svih vrsta životinja mlađe kategorije su znatno podložnije od starijih. Među pojedinim vrstama domaćih životinja, preživari tolerišu veće količine mikotoksina u toku dužeg perioda uzimanja, od nepreživara.

Mikotoksini – simptomi oboljenja

Mikotoksini nepovoljno utiču na zdravlje životinja na nekoliko načina. Spektar njihovog delovanja se kreće od smanjenja proizvodnje, pa sve do iznenadne smrti životinja. Prvi znaci obolenja su redovno gubitak apetita i žive mase životinja. U slučaju manjeg broja životinja, može doći do abortusa (pobačaja), a povremeno i do uginuća.

Utvrđeno je da je delovanje aflatoksina u vezi sa pojavom kancera na jetri dece. Takođe je utvrđeno da pri unošenju u organizam životinja velikih doza mikotoksina, ili nekoliko različitih tipova plesni, može doži do razvoja sledećih simptoma obolenja: oštećenja jetre, hiperkeratoze, tipične intestinalne pneumonije, krvavog proliva, pogrbljenih leđa, suve gangrene na kraju repa ili vrhovima kopita i papaka, hemoragičnog hepatitisa, oštećenja bubrega, šepavosti i/ili otečenih nogu. U svinja estrogeni mikotoksin, koga proizvodi Fusarium graminearum  na kukuruzu, dovodi do otoka vagine, a može izazvati i prevremeni razvoj mamarnog kompleksa u nazimica i porast prepucijuma u nerastova. Zapažena je pojava kancera jetre u dece, kao posledica eksponiranja delovanju aflatoxina.

Pouzdano se može reći da aflatoksin nema negativnog uticaja na životinje kada je nivo u obroku ispod 100 ppb (0,1 ppm). Rezidui aflatoksina imaju kratak vek u organizmu životinja, zbog čega ne dovode do lezija (oštećenja) jetre. U svinja, nivoi od 500 ppb (0,5ppm) bivaju eliminisani iz tkiva u roku od 4 dana.

Postoje brojna mikotična obolenja. Na ovom mestu samo će biti razmatrane Aflatoksikoze  (reakcija životinja na aflatoksin).

Veličina gubitaka

Problemi vezani za štetno delovanje mikotoksina na organizam domaćih životinja, rasprostranjeni su širom sveta. Pored nepovoljnog uticaja mikotoksina na zdravlje domaćih životinja, dolazi, takođe, do kontaminacije mleka i jaja sa reziduima ili mikotoksinima, ili njihovim metaboličkim proizvodima.

Tretiranje životinja

Pre svega neophodno je ukloniti izvor plesni za domaće životinje. Životinje koje pate od plesni, ćesto puta reaguju na inekcije vitamina B. Od značajne koristi, takodje, može biti terapija sa gvožđem, zbog toga što hemoragija predstavlja čest problem.

Preveniranje oboljenja

Najvažniji uzrok razvoja i pojave aflatoksina je vlaga, koja podstiče razvoj plesni. Otuda, odgovarajuće ubiranje, sušenje i lagerovanje, predstavljaju veoma važne faktore u smanjenju stepena kontaminacije i proizvodnji toksina.

trovanje mikotoksinimaPropionska i sirćetna kiselina, kao i natrijum propionat, inhibiraju razvoj plesni. Zbog toga njihova upotreba u prezervaciji zrna žitarica sa visokim sadržajem vlage, ima sve veću primenu. 

Napomene

Određene plesni proizvode toksine ili mikotoksine. Pouzdano je dokazano da aflatoksin ispoljava kancerogena svojstva (izaziva stvaranje tumora). Ultravioletno zračenje i anhidrirani NH3 pod pritiskom, smanjuju toksičnost aflatoksina i ako se koriste  dovoljno dugo, ovaj u potpunosti deaktiviraju.  Ne stvaraju sve plesni štetne proizvode. Tako, na primer, zeranol   je proizveden za komercijalne svrhe kao hormon porasta za goveda. Prema standardima u SAD (Food and Drug Administration regulations) nije dozvoljeno više od 100 ppb aflatoksina u čitavom obroku domaćih životinja.

                                                                            Prof. dr Radomir Jovanović 
Ing. Željko Arapović

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari su zatroveni.