nedelja, 18. septembar. 2011. 16:09

gornja ragodnaNa krajnjem severoistočnom delu Slovenije, između reka Ščavnice i Mure, na mestu na kom se susreću alpska klima sa svežim letima i vlažnim vazduhom i podneblje panonske klime, koja nosisuvai vruća leta i oštru zimu, nalaze se Gornja Radgona. Od grožđa sa ovih vinograda po klasičnoj šampanjskoj metodi nastaju čuvena slovenačka penušava vina- penine, a najpoznatija među njima Zlatna radgonska penina. Proizvodi se od davne 1852. godine. Gornja Radgona čuva u sebi podrum za preradu grožđa, šampanjizaciju i dozrevanje vina koji se nalazi se u sklopu preduzeća Radgonske gorice. U njemu se godišnje proizvede 3 miliona litara vina od čega preko miliona boca šampanjca. U nekada jedinoj šampanjskoj kući na Balkanu, i danas se proizvodi prema klasičnoj metodi, a osnovno vino za Zlatnu radgonsku peninu je Chardonnay. Prema rečima enologa, kontrolisana primarna fermantacija osnovnog vina u nerđajućim cisternama odvija se pri temperaturi 18-20°C a sekundarna fermentacija u šampanjskim bocama i dozrevanje na kvascu traje najmanje 2-3 godine. Zlatna penina proizvodi se u četiri varijante, kao polusuvo, suvo, ekstra suvo i rose, sa različitim procentom alkohola i šećera. Osim Zlatne, u ovoj vinskoj kući proizvodi se i Srebrna radgonska penina, koja je, iako ima nešto kraću tradiciju, veoma omiljena među potrošačima u Sloveniji. Mnogi od njih, u čarima šampanjaca imaju priliku da uživaju upravo na mestu njegovog nastanka. Naime, poslednjih nekoliko godina ovo preduzeće je obnovilo i adaptiralo više podruma, od kojih su neki stariji i od 200 godina. Tradicija je prepoznata kao dobar temelj za razvoj vinskog turizma. Tako je posetiocima omogućen jedinstven doživljaj, počevši od vožnje turističkim vozićem kroz vinograde, obilazak podruma, upoznavanje sa metodom šampanjizacije do naravno- degustacije vina. Posebno interesantan je podrum arhivskih vina. Više od 120.000 boca različitih vrhunskih vina čuvaju se u dva podruma koja su povezana hodnikom i koje odlikuje neobična atrakcija- vodopad. Zato i ne čudi što u ovakvoj poseti uživa čak 15.000 ljubitelja vina godišnje.slovenačka vina

Na trpezama u 25 zemalja

Vrhunski kvalitetet penine potvrđuju i mnoge zlatne medalje i šampionske titule, poput medalje u Briselu 1996., Bordou 1998., Srebrne medalje u Parizu 1997. i Londonu 1998. godine. Šampionske titule ostvarene su i na Vino forumu u Gornjoj Radgoni 1997. i 1998. godine, kao i u Splitu i Zagrebu 1998-2005. Borut Cvetkovič, direktor Radgonskih gorica, ponosan je na činjenicu da ovo preduzeće drži 60 % tržišta penušavih vina u Sloveniji, kao i to da u manjoj količini slovenačka penina stiže na trpeze u čak 25 zemalja. U planu preduzeća da uskoro 20 posto svoje proizvodnje izvozi, kako na prestižna svetska tržišta, tako i na tržišta u regionu.

U podrumu kuće Radgonske gorice nastaju i odlična mirna vina, od Laškog rizlinga, Graševine, Rajnskog rizlinga, Šipona, Sauvignona, Pinota sivog i crnog pa do Traminca. Radgonsko–kapelsko vinorodno područje naročito je podesno upravo za Traminac. Posebnost kraja je i autohtona sorta Ranina još iz 1910. godine, a jedan od zaštitnih znakova Radgonskoih gorica je i vino od mešavine sorata, nazvano Janževec.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Pošaljite komentar