sreda, 9. novembar. 2011. 01:11

prskanje biljakaPovećanje poljoprivredne proizvodnje u velikoj meri zavisi od načina primene pesticida, a on ni približno ne zadovoljava, posebno na privatnom sektoru. Stanje i ispravnost prskalica poseban je problem, naročito u pogledu snabdevenosti rasprskivačima (diznama). Trebalo bi da svaka traktorska prskalica raspolaže sa nekoliko tipova različitih po veličini otvora za isticanje mlaza, koje omogućuju različit oblik mlaza i utrošak tečnosti po hektaru jer to zahtevaju različiti načini primene pesticida. Najčešće naši poljoprivredni proizvođači imaju po jedan set rasprskivača, često različitog tipa (što je apsolutno nedopustivo), s već proširenim otvorima, tako da ih je trebalo već davno zameniti novima.

Za primenu herbicida preporučuju se rasprskivači koji proizvode lepezasti (spljošteni) mlaz, a protiv štetočina i bilesti, oni rasprskivači koji daju kupasti mlaz. Svi rasprskivači koje u najvećoj meri koriste naši poljoprivredni proizvođači uz normalni pritisak od 1–3 bar proizvode više od 15% kapljica sitnijih od 100 μm* (mikrometara – milioniti deo metra ili hiljaditi deo milimetra) koje su vrlo podložne zanošenju (driftu) sa svim štetnim posledicama.

Iz tih razloga u većini zemalja EU je zabranjeno prskanje manjim kapljicama od 100 μm. Zanošenje dovodi do neravnomerne raspodele pesticida, predoziranja, što može biti vrlo štetno. Česta su oštećenja useva na susednim parcelama, nepotrebni gubitak hemijskog sredstva, zagađuje se okolina, povećavaju troškovi zaštite a ujedno se smanjuje uspeh aplikacije pesticida. Nastojanja da se zanošenje smanji dodavanjem oteživača i protivisparivača nije dalo zadovoljavajuće rezultate.

Rasprskivači novije generacije nisu ni približno u dovoljnoj meri zaživeli u praksi kod naših poljoprivrednih proizvođača. Tako npr. rasprskivači sa oznakom RD od Raindrop ili “kišna kap” čuvenog proizvođača iz SAD TeeJet (Tidžet) koji je veoma zastupljen na našem tržištu, drastično redukuju kapljice ispod 100 μm. To je omogućeno zbog konstrukcije samog rasprskivača koji ima dve vrtložne komore.U prvoj se nalazi disk sa otvorom, vrtložnik i prsten – graničnik. Tu dolazi do dezintegracije (usitnjavanja) tečnosti u kapljice širokog spektra veličine, uključujući i one ispod 100 μm. U drugoj komori, neposredno pre izlaska iz rasprskivača, znatno se usporava vrtloženje kapljica i uz pomoć vazduha koji ulazi kroz relativno veliki otvor dolazi do ponovne integracije najsitnijih kapljica i stvara se mlaz u obliku šuplje kupe s velikom većinom kapljica prečnika oko 410 μm. Onih kritičnih ispod 100 μm zastupljeno je ispod 1%.

Firma TeeJet (Tidžet) proizvodi 10 tipova rasprskivača sa različitim kombinacijama vrtložnika i veličine otvora diska.

Analizom podataka iz tabele uočava se da su za naše prilike najzanimljiviji rasprskivači RD–2; RD–3 i RD–4 jer troše između 187 – 284 l/ha što se smatra najprikladnijim. Ugao isticanja mlaza iznosi 80–100º što takođe zadovoljava naše uslove.

Iako je reč o mlazu u obliku šuplje kupe, vrlo ujednačena raspodela se može postići ako se rasprskivač zakrene za oko 30º u odnosu na vertikalu koso unazad.

Proizvođač tvrdi da ti rasprskivači omogućuju normalan rad i kod brzine vetra od 8 m/s, a klasični rasprskivači ne podnose više od 2 – 3 m/s. Prema tome bilo bi veoma uputno kad bi svaka traktorska prskalica bila opremljena i RD rasprskivačima koji bi se koristili kod brzine vetra od 3 – 8 m/s što je vrlo čest slučaj u  IV i V mesecu, kad se realizuje većina prskanja herbicidima.

Važno je napomenuti da i ti rasprskivači imaju standardni navoj od 3/8” pa se vrlo jednostavno vrši zamena. Prvenstveno su namenjeni za primenu “zemljišnih” i “lisnih” herbicida.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari (1)

 

  1. [...] Rasprskivači su najvažniji deo na prskalici za zaštitu biljaka. Ova, malo preterana izjava, sigurno ne nailazi na potpuno odobravanje proizvođača prskalica. Optimalno raspršivanje zaštitne tečnosti moguće je zahvaljujući zajedničkom dejstvu različitih delova prskalice, kao što su npr. pumpa, ventili, razvodni sistem, uređaj za automatsku regulaciju i naravno, rasprskivači. Ipak, činjenica je da rasprskivači imaju centralni značaj za kvalitet zaštite biljaka i životne sredine. Pogrešnim izborom rasprskivača, ili njihovim lošim održavanjem, mogu se naneti velike štete. Kod nedovoljnog raspršivanja zaštitne tečnosti, pesticid ne može da ostvari puno dejstvo, pa dolazi do značajnih gubitaka, prinosa i kvaliteta. Ne treba zaboraviti ni posledice zanošenja kapi, kao ni obavezu ispunjavanja ekoloških propisa. [...]