ponedeljak, 24. oktobar. 2011. 20:10

berba-sljiva

Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu nedavno je prezentovana nova mašina za mehanizovanu berbu višnje i šljive, čiji je nosilac razvoja Institut za poljoprivrednu tehniku ovog fakulteta. Tresač koji je već u upotrebi u našim voćnjacima i kome su proizvođači dali dobru ocenu predstavljen je stručnjacima i profesorima iz oblasti voćarstva.

Zahvaljujući geografskom položaju, klimatskim i zemljišnim uslovima Srbija ima veoma povoljne uslove za voćarsku proizvodnju. Poseban značaj ova proizvodnja ima u brdsko-planinskom području koje čini preko 90% ukupnih poljoprivrednih površina. Od voćnih vrsta koštičave voćke dominiraju po broju stabala i proizvodnji plodova (72,1%) u ukupnoj voćarskoj proizvodnji u Srbiji. Od njih najznačajnije mesto zauzimaju šljiva i višnja.
I pored statističkih podataka koji su ohrabrujući, (po prosečnoj godišnjoj proizvodnji šljive Srbija se svrstava u velike svetske proizvođače) i proizvodnja šljive, kao i višnje se karakteriše kao ekstezivna, nepovoljna starosna struktura zasada, niski prosečni prinosi, mala zastupljenost mehanizacije, neiskorišćeni klimatski potencijali…

Jedan od limitirajućih faktora kod gajenja koštičavih voćaka svakako je i berba. Nedostatak radne snage je jedan od problema sa kojim se iz godine u godinu sve više susreću voćari. Anganžovanje postojećih radnika prati niz problema, pre svega prevoz, smeštaj, ishrana, zdravstvena zaštita.

Ovi problemi delimično mogu biti prevaziđeni korišćenjem mehanizacije u berbi. Savremena tehnologija gajenja između ostalog podrazumeva i zamenu manuelnog rada mašinskim. Sama po sebi mehanizovana berba voća predstavlja veoma kompleksan i složen tehnički problem. Kod mašina za mehanizovanu berbu trešenjem i kod šljive i kod višnje aspekti kvaliteta mogu da uslove ograničavajuće zahteve u primeni mašina. Najveći deo mehanizovanog ubiranja danas može da zadovolji jedino zahteve prerađivačke industrije. Obzirom da je intenzivna proizvodnja višnje i šljive u svetu daleko ispred nas, nove tendencije u ovoj oblasti podstakle su i naše stručnjake da se ozbiljnije pozabave ovom problematikom i da konstruišu mašinu za berbu trešenjem koja zadovoljava naše potrebe. Tresač je napravljen u periodu od 2002. do 2004. godine.

Projekat pod nazivom „Razvoj i izrada prototipa uređaja za mehanizovanu berbu trešenjem”, finansiran je od Ministarstva za Nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije. Nosilac razvoja bio je Institut za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog Fakulteta u Beogradu, a rukovodilac prijekta prof. Dr Mirko Urošević. Po završetku projekta mašina je testirana na oglednom fakultetskom dobru „Radmilovac”. Na prvom tipu su uočeni kako tehnički tako i tehnološki nedostaci. Vremenski period od 2005. do 2006.godine iskorišćen je za poboljšanje uočenih tehničko-tehnoloških nedostataka, pre svega poboljšanje kvaliteta materijala (neki od materijala potrebnih za konstrukciju sada se uvoze). Napravljena je nova verzija koja u ovom trenutku, po mišljenju stručnjaka iz oblasti mehanizacije zadovoljava potrebe proizvodnje šljive i višnje kod nas, odnosno njihove mehanizovane berbe.

Prilikom projektovanja mašine imalo se na umu da se napravi mašina koja će imati mogućnost efikasnog rada u postojećim zasadima višnje i šljive.

Poboljšana je efikasnost trešenja tako da sada gubici neotrešenih plodova iznose do 2 % (oni koji ostanu na grani neobrani i plodovi koji ispadnu sa platna), poboljšana je i mogućnost regulacije mesta hvatanja i sile stezanja. Sadašnje rešenje daje mogućnost regulacije sile stezanja, amplitude i frekvencije trešenja tokom neposrednog rada u zavisnosti od debljine debla i starosti voćke kao i razvijenosti krošnje, količine plodova u krošnji.

Minimalana visina hvatanja debla voćke je 60 cm od nivoa zemlje.

Najmanja pogonska mašina za agregatiranje tresača koštičavog voća je traktor kategorije IMT 539 tako da je mogućnost primene ove mašine svuda tamo gde se može navedeni traktor kretati.

Produktivnost tresača zavisi od sistema uzgoja zasada (od broja stabala po hektaru i od strarosti stabla). Tresač otrese 3-4 stabla u minutu do 6 godina starosti i 1,5 stablo u minutu preko 7 godina straosti. Fizička radna snaga je svedena na minimum. Potrebno je 4-5 radnika koji će opsluživati mašinu: donošenje i odnošenje ambalaže, savijanje pojedinih grana koje tresač eventualno ne može zahvatiti (pojedine niže grane), pomeranje plodova na platnu da se izbegne stvaranje „džepova”.

Veličina platna je promenljiva i zavisi od međurednog rastojanja (5,5 m je najmanja veličina platna).

Kao rukovodilac projekta, profesof Mirko Urošević, sa svojim  timom stručnjaka uradio je kalkulaciju koja pokazuje da se mašina ekonomski isplati za 1,5 sezonu u berbi samo jedne voćne vrste (višnje ili šljive) uzimajući u obzir da agrotehnički rok  berbe traje 15 dana. Na osnovu svih ovih podataka, a i na osnovu onoga što se moglo videti pri radu ove mašine može se doneti zaključak da je ovo mašina koja zadovoljava sve naše potrebe, kako konstrukcijski, tako i finansijski. U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da je samo tokom prošle godine prodato pet tresača za koje se kupci pozitivno izjašnjavaju. Proizvođač iz Žablja Ante Smoljan kupio je čak dva tresača. Ne možemo pričati o novoj mašini i njenom korišćenju kod nas, a da ne pričamo o ceni. Prilikom projektovanja mašine vodilo se računa da cena koštanja proizvodnje mašine bude prihvatljiva od strane postojećih proizvođača višnje i šljive tako da cena iznosi oko 12 000 evra (u zavisnosti od tehničkih detalja, a slični iz uvoza su tri i više puta skuplji).

Predstavljeno tehničko rešenje domaće proizvodnje, na osnovu dvogodišnjeg ispitivanja je zadovoljilo, kako u tehničkom tako i u eksploatacionom smislu.

Zorica Ranković-Vasić, dipl.ing.

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Pošaljite komentar