ponedeljak, 29. avgust. 2011. 20:08

loganberi malinaPostoje mnogobrojni međuvrsni hibridi sitnog, jagodičastog voća, među kojima se naročito ističe loganberry hibrid između maline i kupine. Dobijen je slučajno, u Kaliforniji, u mestu Santa Kruz, još 1881. godine. Američki sudija i advokat, baštovanhortikulturist, amater, James Harvey Logan (1841-1928), nije bio zadovoljan sa osobinama svojih sorti kupina, pa ih je ukrštao da bi kombinovao njihove osobine. Jednostavno ih je gajio jedne pored drugih pa su ih insekti lako ukrštali. Bile su to sorte Texas Early i Aughinburrgh (Rubus ursinus). Pored njih je bila i evropska malina Red Antverp (Rubus ideaus L. s. l.). Godine 1880. sakupio je seme i sledeće godine proizveo 50 biljaka, od kojih je 49 ličilo na kupine, a jedna je bila slična malini. Kasnije je nju negovao i razmnožavao i ugradio svoje ime u istoriju voćarstva, dajući sorti ime Loganberry. Biljke su imale krupne crvene plodove. Od Loganovih crnih kupina nastala je sorta Mamut (Mamoth Blackberry). U Evropu je doneta 1897, dok je bestrni mutant kupine dobijen 1933. Dobio je ime „Američka bestrna“.

Ukus koji ima loganberry podseća više na kupinu nego malinu, pa stoga i nije bio naročito popularan kod potrošača. Zbog toga je on poslužio kao roditelj u daljim ukrštanjima. Tako su nastali Tayberry (loganberi x malina), Boysenberry (loganberi x kupina ostruga – dewberry), Youngberry (Phenomenal Berry x Austin Mayes dewberry) i Olallberry (Black Logan x Youngberry). Dakle, postoji i Crni Logan. Phenomenal Berry je stvorio Luther Burbank 1905, ponovnim ukrštanjem kupine i maline sa već postojećim loganom. Tako su dobijene sorte logana koje su imale potpuno glatko stablo, za razliku od prvobitnog koji je imao sitne bodlje, slične onima kod maline.

Biologija i gajenje

Loganberry živi 15 i više godina. Razmnožava se kao i kupina bez trnja – vegetativno. Prvi i najbrži način je deljenjem busena. Ovako se uništava jedna stara biljka, ali se dobije 5-6 novih. Sade se jednogodišnji lastari koji se krate na 15-20 cm. Međuredno rastojanje treba da bude 2m, razmak u redu oko 3m. Gaji se u špaliru. Na svaka 4 m pobija se jak stub, koji treba da strči iz zemlje 1,5-1,8m. Potom se zateže od 3-5 redova nerđajuće čelične žice, duž špalira. Najbolje bi bilo da redovi budu orjentisani u pravcu istok-zapad, kako bi biljke dobro koristile sunčevu svetlost. Kao i kupina, i logan daje plodove na prošlogodišnjim lastarima. Bujnost biljaka je velika. Jedan žbun daje po desetak prutova koji brzo rastu, pa čovek stalno mora da posmatra šta se dešava i vezuje ih uz žice, po spratovima, levo i desno od korena. Ako ima pet spratova, po pet lastara možemo da upredamo oko žica, levo i desno. Na ovaj način omogućavamo maksimalnu osunčanost biljne mase. Nameće se pitanje kako vezivati lastare koji izbijaju ove godine, od kada biljka prorodi? Najbolje bi bilo, kad bi moglo, da se rodni lastari vezuju i vode na jednu stranu, npr. desnu, a mladi na drugu. Iduće godine bi se rodnost dobila na toj strani, a novi izdanci bi zauzeli mesto starih. Naime, odmah po završetku berbe, rodni lastari se seku do zemlje i oslobađa mesto za razvoj budućih izdanaka. Logan godišnje proizvede desetak prutova ukupne dužine 40-50 metara! Rano u proleće, kada se sagleda stanje lastara i vidi koliko je i šta je izmrzlo, pristupa se rezidbi. Vrhovi se odsecaju a ostavljaju po 3-4 rodna okca, tako da prutovi budu dugački oko 1,5 m. Zasad treba da se neguje. Svi oboleli lastari se odsecaju do zemlje i spaljuju. Logan je prirodno otporan na mnoge bolesti i lako se gaji i održava. Naravno da najbolje rezultate daje u navodnjavanju, na prirodno plodnim i nezakorovljenim zemljištima, uz neprekidnu borbu protivloganberi kupina korova.

Obilno navodnjavanje brazdama je najbolje. Mulčiranje međurednih površina organskim zastiračima je vrlo korisno. Štedi vodu i sprečava rast korova, čuva energiju akumuliranu u površinskom sloju i na kraju postaje organsko đubrivo. Organska đubriva su najvažnija za uspeh u svakoj biljnoj proizvodnji, jer ne samo da obezbeđuju makro i mikro elemente za ishranu, već se njihovim razlaganjem, kao krajnji produkti mikrobioloških procesa, javljaju energija, ugljendioksid i voda. Zato biljke đubrene organskim materijama brzo rastu i donose visoke prinose i dobar kvalitet. Najčešće se govori o đubrenju NPK i mikroelementima, a skoro nikako o značaju ugljendioksida kojeg u vazduhu ima skoro deset puta manje nego što bi to biljkama odgovaralo. Takođe, mikroorganizmi iz stajnjaka umnogome popravljaju vazdušni režim zemljišta, čineći ga strukturnim i poroznim, te u takvoj sredini biljke uz mali utrošak energije razvijaju snažan korenov sistem jake usisne moći. Nema čvrste građevine bez stabilnog temelja. Kada je biljka dobro ishranjena, onda je prirodno otporna na stresove kao što su niske i visoke temperature, suša, prevelika vlaga, manjak svetlosti i napad parazita u vidu bolesti i štetočina. Kondicija biljke se formira neprestanom brigom čoveka, jer je ona vezana korenom za stanište i tu je izložena mnogim opasnostima i nedaćama.

Drugi način razmnožavanja sastoji se u tome što se vrh odraslog lastara pobode u zemlju, tj. postavi u iskopanu jamicu i zatrpa. Iz kolenca zatrpanog zemljom razvija se adventivni koren, vrh nastavlja da raste i tako se dobija sadnica koja se u jesen sadi na stalno mesto. Ovo se može uraditi i u rano proleće. I bez pomoći čoveka, biljka sama pruža lastare po zemlji i zabada njihove vrhove što dalje od korena. Tako se ona razmnožava položenicama, ne uzimajući u obzir želje čoveka, već koristi svoj prirodni nagon za održavanjem vrste i opstanak.

Treći način razmnožavanja obavlja se kloniranjem iz meristema, in vitro, u laboratoriji za kulturu tkiva. Razmnožavanje je podešeno tako da biljke iz epruveta dolaze u staklenik, u kontejnere, krajem februara ili početkom marta, da bi se u aprilu ili početkom maja iznele na polje, u rasadnik, gde će se negovati cele sezone i u jesen stići za sadnju na stalno mesto. Ove biljke u rasadniku mogu da razviju po 2-3 lastara dugih i do 2 m, pa ih pre sadnje treba skratiti. Najbolje bi bilo da se ove sadnice iz staklenika presade u kontejnere od 2 litra zapremine, te bi se, pošto brzo rastu, mogle da sade na stalno mesto i u jeku vegetacije, tokom leta. Takve biljke imaju veliki busen i sadnjom u dobro pođubrene i zalivene jame prijem može da bude i 100%, bez opasnosti da će stagnirati u porastu. Ovako, istog dana nastavljaju da rastu i razvijaju se, bez ikakvih problema. Naravno, pre sadnje neophodno je „kaljenje“ ovih biljaka od minimum desetak dana boravka na otvorenom polju.

Morfološke osobine

Već smo opisali izgled žbuna koji se sastoji iz mladih i prošlogodišnjih, rodnih lastara. Oni su obrasli krupnim „plišanim“ listovima koji su u početku sastavljeni od tri, a kasnije od po pet liski. Nigde nema onih bodlji koje mogu da ogrebu ruke čoveka koji radi sa biljkama, kao što je to slučaj sa malinama. Grozdovi rastu iz rodnih pupoljaka na dvogodišnjim lastarima. Cvast je rastresita, sa 7-8 pupoljaka koji postepeno cvetaju, tako da se na istom grozdu mogu naći već odrasli plodovi i cvetovi. Ovakva biologija omogućava dugo cvetanje i berbu, 35-40 dana. Cvetanje počinje od polovine aprila i traje do polovine juna, a berbe od početka juna do avgusta. Loganberi je samooplodna i medonosna biljka.

Plodovi su krupni, ispunjeni srži, za razliku od maline koji su „šuplji“, pa i teži za oko 30% od sorte Vilamet. Čvrsti su i trajni, kako na biljci, tako i ubrani, te dobro podnose transport i manipulisanje na putu od parcele do skladišta. Nema opasnosti od plesni kao kod kupine koja u kišnim sezonama trune na biljci. Otporan je na Botritys. Najukusniji su potpuno zreli plodovi koji imaju tamno crvenu boju. Lako se beru, bez oštećenja od dodira prstima. Neki plodovi se otkidaju zajedno sa čašičnim listićima, kao i jagode, pa to iziskuje dodatne napore, da se očiste od njih pre jela ili upotrebe u preradi.

Sorta koju mi imamo ima plodove mase od 5-8 grama, prosečno 6,4. Ona je u Srbiju dospela još 1981, kada je Džervin iz Knjaževca uvezao sadnice kupine Dirxen, među kojima se slučajno našla i jedna sadnica loganberija. Biolog Nenad Nikolić ju je sačuvao u kulturi tkiva, i dao po koju biljku svojim prijateljima i kolegama, među kojima je i pisac ovoga teksta. Loganberi je slučajno nastao u Americi, a slučajno je dospeo i u Srbiju! Ne znamo koja je sorta. Rodna je i kvalitetna.

Po žbunu može da rodi 7-8 kg. Pored toga što su dobri za jelo, kao kupine ili maline, mogu se koristiti za preradu u domaćinstvu ili industriji. Od njih mogu da se spravljaju sokovi, sirupi, džemovi, slatko, marmelada, kompoti…U Americi se od njih dobija i „vino“, a Pepsi cola proizvodi specijalni napitak pod imenom „Aunt Rosie’s“. Čini se da je dobar u ishrani dijabetičara, jer su plodovi kiseli. Kiselost ploda izražena preko sadržaja limunske kiseline iznosi 2,7%, a kod kupine Crni dijamant 2,09. Sadržaj rastvorljivih hranljivih elemenata je 9,77% a nerastvorljivih 5,5%, kao i kod kupine. Ukupan sadržaj suvih materija je 14,03%. Kiselost ploda izražena u pH jedinicama bio je 2,86, kod kupine 2,96. Sadržaj C vitamina varira od 20- 40 mg%. Početkom XX veka Engleska mornarica je uvrstila loganberi kao obaveznu namirnicu za ishranu mornara na brodovima, kako bi se sačuvalo njihovo zdravlje. Sadrži i druge vitamine, kao što su B1 i B3 (PP), te minerale – kalijum (180 mg%), fosfor (35 mg%), gvožđe (1mg%) i malo natrijuma. Proteina ima oko 1%.

Možda su najvažniji sastojci logana bojene materije – antioksidansi, te je on dobra loganberryhrana – lek protiv bolesti visokog krvnog pritiska, kamena u bubregu, gasova u stomaku, opstipacije, pa prema tome i raka debelog creva, otežane diureze, jer je dobar i purgativ i diuretik. Na ovaj način loganberi popravlja raspoloženje, sprečava stresove, „podmlađuje“, tj. produžava život, jer sprečava mnoge bolesti koje ubrzavaju starenje. Nema sumnje da njegovo sitno seme i celuloza deluju kao odžačar organa za varenje. Sluzaste materije na semenu vezuju za sebe otrovne gasove iz tankog i debelog creva i izbacuju ih napolje. Ovi otrovni gasovi prodiru u krv i direktno oštećuju mozak i ubrzavaju starenje.

Evo zbog čega u svakoj bašti treba da se nađe mesta makar za jednu biljku loganberija! On je poludivlja vrsta koju ne trba prskati pesticidima. Priroda nam pruža šansu. Iskoristimo je.

Dr Ivo Đinović

1 zvezdica2 zvezdice3 zvezdice4 zvezdice5 zvezdica (Nema glasova)

Komentari (1)

 

  1. Đorđe Poznanović kaže:

    Gde mogu da se nabave sadnice: Loganberry,Tayberry.